SG BEC

Građani BiH u borbi protiv mržnje i predrasuda

SARAJEVO, TANJUG – Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini pokrenula je inicijativu “Supergrađani/Supergrađanke” u borbi protiv mržnje, netolerancije i predrasuda, kojih, sporadično, i dvadeset godina nakon rata u Bosni i Hercegovini još ima u toj zemlji.

Ova inicijativa okupila je 19 koalicija i pojedince koji se od novembra 2013. godine širom BiH bore protiv incidenata motivisanih predrasudama i, kroz konkretne aktivnosti i javne osude, pretvaraju poruke mržnje u poruke tolerancije i poštovanja.

U 2014. godini zabeležena su 193 incidenta motivisana mržnjom, a prema recima Slađane Milunović iz Misije OEBS-a u BiH, prvi front odbrane je lokalni nivo, odnosno sami građani koji u svojim sredinama prepoznaju stvari koje štete zajednici i suživotu.

U Doboju je tako organizovana akcija uklanjanja nacionalističkih grafita, u Srebrenici fudbalska utakmica između vođa verskih zajednica i pripadnika policije, dok koalicija u Prijedoru okuplja veterane Vojske RS i bivše logoraše Bošnjake.

“To nije problem koji se može iskoreniti, uvek će biti ljudi koji mrze iz raznih razloga, trauma koje su doživeli, ali nama je cilj da što je moguće više smanjimo manifestacije mržnje i ugrožavanje drugih. Odavno već vidimo pozitivne promene širom čitave Bosne i Hercegovine”, kaže Milunovic.

Milunović je takođe istakla da širom BiH postoje mnogi ljudi koji neguju prijateljstva bez obzira na veru, naciju i ideologije, ali i navodi da je za osudu inicidenata inspirisanih mržnjom i predrasudama itekako potrebna i doza lične hrabrosti.

“Potrebna je velika hrabrost da grupa građana ustane i podrži osobu koja je napadnuta, a koja je pripadnik manjinske zajednice u toj sredini. Potrebna je hrabrost i ljudskost da pojedinac ne bude nemi posmatrač kad se dešavaju loše stvari”, navodi Milunović i dodaje da je bilo slučajeva kad su članovi koalicija dobijali pretnje zbog svog delovanja.

U svom radu, koalicije koriste društvene mreže, Fejsbuk i Tviter, kako bi ono što rade na terenu stiglo do što više ljudi, ali i preko kojih građani mogu prijaviti incidente.

Od početka projekta, koalicije su izdale više od 30 javnih osuda incidenata, a samo u ovoj godini organizovale su više od 60 radionica i akcija širom BiH.

Mirela Geko, iz koalicije “Zanemari razlike” iz Sarajeva, koja radi sa srednjoškolcima i osnovcima u tom gradu, kaže da se govor mržnje najčešće ispoljava na sportskim terenima i uoči verskih praznika, ali da se zapravo najveća borba vodi na društvenim mrežama i internetu.

“Govora mržnje i netrpeljivosti ima i u Sarajevu, kao i u drugim mestima širom BiH, što se vidi kad se malo zagrebe ispod površine. Onda čovek shvati da to postoji, da kod nekih tinja i da samo čeka kad ce eskalirati i pokazati svoje pravo lice”, navodi Geko.

Zato je važno od malih nogu raditi na prevenciji, kaže Mirela, i dodaje da radionice koje njena koalicija vodi u Sarajevu daju rezultata, budući da mladi shvataju da su dobri ljudi isti i da su granice među ljudima različite veroispovesti imaginarne.

Upitana kako reaguju roditelji, Geko kaže da je sigurno da ima roditelja koji uporište za svoju netrpeljivost traže u događajima pre dve decenije, ali da je sama činjenica da dozvoljavaju svojoj deci da posećuju radionice tolerancije svakako korak napred.

Nedavni događaj u Zvorniku, kad je dvadesetčetvorodogišnji Nerdin Ibrić u terorističkom napadu na policijsku stanicu u Zvorniku ubio policajca Dragana Đurića, jasan je primer koliko je važno da građani pozovu na smirenost i toleranciju, kaže Zorana Petković iz Humanog društva “Osvit” i koordinator koalicije za borbu protiv mržnje iz tog grada.

Ona navodi da je izuzetno važno suzdržati se od govora mržnje i upućivanja pretnji.

Društvene mreže su nakon napada bile najlakša platforma za iskazivanje nezadovoljstva, navodi Zorana Petković, i ističe da je koalicija protiv mržnje u njenom gradu, kojoj pripadaju i Bošnjaci i Srbi, pozivala na mir, toleranciju i suživot.

I u Bratuncu i Srebrenici, deluju građanske koalicije protiv mržnje i netrpeljivosti.

Jedno od njih je i Udruženje žena “Maja” iz Kravica koje se protiv mržnje i netrpeljivosti u društvu bavi i organizovanjem radionica tokom kojih žene, Srpkinje i Bošnjakinje, otvoreno razgovaraju o svojim ratnim iskustvima kako bi prevazišle ratne traume.

“Pokušavamo da izbegnemo političke konotacije, da budemo otvorene jedna prema drugoj i da se naslanjamo jedna na drugu”, kaže za Tanjug Nada Marković iz tog udruženja.

Ona dodaje da u Bratuncu i Srebrenici Bošnjaci i Srbi nemaju problem, već da ga stvaraju “oni koji dolaze sa strane” i koji koriste teško breme tog regiona Bosne i Hercegovine za svoju političku promociju.

Dok je tiho u politici, tiho je i na ulici, kažu iz Udruženja “Moja Srebrenica”, a čim je politička situacija nestabilna i turbulentna, svi pokušavaju na tome da profitiraju.

Inače, građane Srebrenice ne zanima politika niti bilo kakve podele, jer dele iste probleme – nemaju posao, pekaru, mesaru, pijacu, kažu za Tanjug u tom udruženju, koje deluje u tri sektora – mediji, omladinski aktivizam i poslovno preduzetništvo.

Trude se da u druge gradove BiH, ali i region, pošalju dobru poruku iz Srebrenice i tople ljudske priče, kao i da građanima pomognu da pokrenu svoj posao.

Kolicije, koje na volonterskom principu deluju širom zemlje, obavljaju težak zadatak prevazilaženja podela i jačanja odnosa između različitih grupa uprkos velikom broju traumatičnih iskustava iz prošlosti.

To je jedini put napred, saglasni su članovi koalicija za borbu protiv mržnje širom BiH.

Foto Tanjug,Lj.Janković,ilustracija

Komentariši